Skup Jevreja sa prostora EX YU

 Subotica - Sa raspadom bivše države raspala se i tadašnja jevrejska zajednica, odnosno Savez jevrejskih opština Jugoslavije. Ratovi koje je doneo taj raspad onemogućili su komunikaciju i otežali mnoge prijateljske i rodbinske veze u toj zajednici, koje su se intenzivirale tek mnogo godina kasnije, kada su sukobi među bivšim jugoslovenskim narodima utihnuli.

Neposredno posle rata ex jugoslovenski Jevreji počelisu se ponovo okupljati najpre na teritoriji trećih, susednih zemalja, pre svega u Mađarskoj i Sloveniji. Ta je komunikacija s godinama postajala masovnija i intenzivnija, ali je uglavnom bila ograničena na kulturne manifestacije i zajedničko obeležavanje praznika. Jedan od tih, sada već tradicionalnih susreta, ustanovljen je u Hrvatskoj pre devet godina, pod nazivom Bejahad, tzv. Židovska kulturna scena, koja je jednom godišnje okupljala pripadnike jevrejskog naroda sa jugoslovenskog prostora. Bilo je takođe i susreta u Novom Sadu, Zrenjaninu, i Subotici, uglavnom povodom tradicionalnih praznika.

Prvi skup Jevreja iz ex Jugoslavije koji je imao svoj širi kontekst dogodio se u Subotici proteklog vikenda, kada je održana prva Konferencija saveza jevrejskih opština iz postjugoslovenskih država, i na njoj su pokrenuta pitanja položaja Jevreja, njihove buduće saradnje, očuvanja kulture i tardicije, ali takođe i problemi antisemitizma i asimilacije.

- Konferencija je inicirana da bi se ustalila naša saradnja, i da se kroz ozbiljnije planiranje dođe do rezultata koji su nešto više od kulturnih susreta i kupanja u Jadranskom moru - napominje Jakob Finci, predsednik Saveza jevrejskih opština BiH. - Jedan od prioriteta takve saradnje je edukacija i saradnja na kulturnom planu, gde se nekim zajedničkim projektima mnogo bolje možemo predstaviti Evropi i svijetu... No, kako je planirano, već sljedeće godine ovoj konferenciji će se priključiti i zajednice iz drugih zemalja jugoistočne Evrope - Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, ali i Mađarske, i to će podići značaj ovog skupa. Na taj način ćemo ovaj dio Evrope, barem jevrejske komponente ovog dijela Evrope, dovesti za evropski sto, i mislim da bi ta ako smijem reći "jevrejska veza", bila jedna od mogućnosti da sve naše zemlje lakše i brže ispune uslove za ulazak u Evropsku uniju. Naravno, nisu Jevreji posljednji Jugosloveni, niti najveći Evropljani među narodima koji žive na Balkanu, ali mislim da možemo da pomognemo, i želimo da pomognemo - kaže Finci.

Konferencija u Subotici organizovana je na inicijativu Saveza jevrejskih opština Srbije, a na kraju skupa usvojena je Deklaracija kojom se konferencija ustanovljuje kao stalna aktivnost, a njeni prioritetni ciljevi su revitalizacija međusobnuh veza bratskih jevrejskih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije, zaustavljanje asimilacije, očuvanje identiteta i tradicije, negovanje i promovisanje vrednosti jevrejskog života. Takođe, u program Konferencije upisani su borba protiv antisemitizma, ali i podela unutar jevrejskih zajednica, kao i odbrana prava i ugleda Jevreja u sredinama u kojima žive.

- Antisemitizma ima svugde, čak i u Japanu gde nema Jevreja - navodi Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije. - On je, međutim, u Srbiji nakon svih ovih ratova ojačao. Buđenjem nekog kvazinacionalizma, pogotovo kod neobrazovanih ljudi, koji u stvari ne znaju ni svoju srpsku istoriju, oni su po nekom stereotipu svoju oštricu okrenuli prema Jevrejima. I što je karakteristično za tu pojavu u Srbiji, antisemitizam je ovde poistovećen sa antiamerikanizmom - ako neko ima nešto protiv Amerikanaca, on je istovremeno i protiv Jevreja. Srećom, za sada je sve to na verbalnom nivou, nema fizičkih nasrtaja, i ograničeno je na pojedine ekstremne neonacističke i profašističke organizacije. Ali, mislim da država veoma greši što to ne sprečava. Ja sam više puta rekao, i nije naodmet da to ponovim - svi oni koji misle da drže konce takvih ekstremnih pojava u svojim rukama, jako se varaju. Mi znamo kako to počinje - kada počne, stradaćemo i mi, ali stradaće i mnogi drugi - kaže Aleksandar Nećak.

On navodi da će, kada konferenciji pristupe i zajednice iz ostalih zemalja Jugoistočne Evrope, to predstvaljati organizaciju sa oko 60 hiljada Jevreja, koja će moći da traži svoje mesto u Evropskom jevrejskom kongresu, i time stvoriti prostor i uslove da se njihov glas više čuje.


ANTRFILE

Most

Jakob Finci, predsednik Saveza jevrejskih opština Bosne i Hercegovine, napominje da i pored svih ratnih strahota, u BiH pojave antisemitizma nije bilo, a da su tamošnji Jevreji čak bili most za pokidane veze među zavađenim zemljama. - Za vreme rata radili smo na humanitarnom planu, pokušavajući da pomognemo svim građanima Sarajeva, bez obzira na nacionalnost. Za svoje aktivnosti Jevreji u BiH dobili su visoka priznanja i rimskog pape, i patrijarha Pavla i islamske zajednice BiH... Koristeći dobre odnose sa sve tri zajednice, uspeli smo da budemo na neki način i involvirani u društvo, i kao neko ko želi da bude neutralan, svima pomognemo ali da ne budemo zloupotrebljeni - kaže on.

Konferencija je inicirana da bi se ustalila naša saradnja, i da se kroz ozbiljnije planiranje dođe do rezultata koji su nešto više od kulturnih susreta i kupanja u Jadranskom moru - napominje Jakob Finci, predsednik Saveza jevrejskih opština BiH. - Jedan od prioriteta takve saradnje je edukacija i saradnja na kulturnom planu, gde se nekim zajednički projektima mnogo bolje možemo predstaviti Evropi i svijetu... No, kako je planirano, već sljedeće godine ovoj konferenciji će se priključiti i zajednice iz drugih zemalja jugoistočne Evrope - Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, ali i Mađarske, i to će podići značaj ovog skupa. Na taj način ćemo ovaj dio Evrope, barem jevrejske komponente ovog dijela Evrope, dovesti za evropski sto, i mislim da bi ta, ako smijem reći "jevrejska veza", bila jedna od mogućnosti da sve naše zemlje lakše i brže ispune uslove za ulazak u Evropsku uniju. Naravno, nisu Jevreji posljednji Jugosloveni, niti najveći Evropljani među narodima koji žive na Balkanu, ali mislim da možemo da pomognemo, i želimo da pomognemo

 

Autor: Vesela Laloš
Prenijeto sa www.danas.co.rs